Ne možeš da ubijaš ljude

Tolstoy Center for Nonviolence

17. novembar 2020

Pronađite sebi zaista miran cilj. Uključite se u inicijative koje sprečavaju zločine protiv života ljudi. Uložite svoje resurse u realne programe, proizvode i usluge da biste okončali institucionalizovano (legalizovano) nasilje, sakaćenje i ubijanje.

  • Pod „legalizovanim nasiljem“ u ovom tekstu se podrazumeva obuka i upotreba snaga bezbednosti (vojske, policije, specijalnih službi, pravosuđa, itd.), čije je glavno oruđe za rad pretnja nasiljem i direktno nanošenje povreda i smrti ljudi. Takođe, tu spada i proizvodnja, upotreba i prodaja smrtonosnog i oružja za sakaćenje kao i drugih sredstava za uništavanje.
  • Pod „realnim programima“ podrazumeva se nenasilje od reči do dela: ako ljudi ne žele nevolje niti da učestvuju u ubijanju drugih ljudi da bi spasli svoje živote, teritorije i poretke, traže i nalaze druga sredstva i metode zaštite.

Kako prestati biti potreban i učestvovati u ubijanju i osakaćivanju ljudi

Prakse odmerenosti i dobrote

Pod „poniznošću“ ovde i dalje očigledno se podrazumeva ne pomirenje sa zlom, već sposobnost da se prema svakom čoveku odnosi sa smirenošću (pomirljivo), bez obzira na njegove reči i postupke. Odmerenost zaustavlja širenje zla sprečavajući da se prenese sa jedne osobe na drugu. Dolazi kao veština, tj. može se razraditi pravim pristupom i dužnom pažnjom. Međutim, češće to ne izgleda kao formirano svojstvo ličnosti, već kao proces formiranja, sa svojim usponima i padovima.

  1. Poniznost u hrišćanskom značenju. Rezultat načina života zasnovanog na ljubavi prema Bogu kroz Hrista i brizi za druge. Skroman hrišćanin veruje u večni život (iz kojeg dolaze njegove reči i dela) i ne očekuje nagrade u zemaljskom životu. Teorija se razume kroz Jevanđelje; praksa – molitva, strogost i trud. Čini se da dublja vera vodi ka većoj poniznosti – međutim, čak i prvi koraci ka Hristu mogu doneti dobre plodove:
    • prihvatiti Njega kao učitelja;
    • pouzdatri se u Njega kao proroka;
    • verovati Mu kao Sinu Božijem i Spasitelju.
  2. Poniznost u svakodnevnom značenju. Mirno susresti ljude, ne odgovarati zlom na zlo, ne razdražiti se/ne ogorčiti, sprečiti jednostranu humanost (usmerenu samo na članove porodice/klana/kolektiva). Takva poniznost, ako nije izražena prirodna osobina pojedinca, može se postići na različite načine ili u kombinaciji:
    • psihološke tehnike i prakse (upravljanje emocijama, samokontrola, komunikacija bez sukoba)
    • promena kruga komunikacije, ograničavanje ili povećanje broja kontakata (u zavisnosti od tipa ličnosti i konkretne situacije)
    • nezavisnost i autonomija načina života, vidi Način života
    • neurološka terapija, psihoterapija, psihokorekcija

Dodatne tehnike koje razvijaju stanje smirenosti uključuju neke prakse religija jugoistočne Azije (budizam, džainizam, hinduizam): meditaciju, jogu itd. Za otklanjanje viška agresivnosti mogu se uspešno koristiti sve vrste netakmičarske fizičke aktivnosti (od osposobljavanje i unapređenje zdravlja do svakog kreativnog fizičkog rada).

Sredstva zaštite

Sredstva za zaštitu od fizičke agresije, prema rezultatu akcije mogu se podeliti u dva tipa:

  1. pogoršanje stanja napadača – daje brz rezultat, ali dugoročne negativne posledice (primeri: hladno i vatreno oružje)
  2. poboljšanje stanja napadača – daje spor rezultat, ali pozitivne dugoročne posledice (primeri: poniznost, prosvećenost, obrazovanje)

Uticaji o kojima će biti reči u nastavku su prvog tipa: oni oslabljuju agresora fizički i moralno. Ali, u isto vreme, nastoje da to urade sa pažnjom za njegov život i zdravlje – koliko je to moguće.

Sredstva individualne zaštite

  • borilačke veštine usmerene na samoodbranu, nenapadačke (aikido, sambo itd.)
  • pojedinačna specijalna oprema (biber, gas, svetlo, zvuk, itd.)
  • tehnička sredstva: veb kamere, lokatori, alarmi bilo koje vrste i namene (ljudi/životinja, kuća/dvorišta/kancelarija, putevi/lokacije), sredstva za zaplašivanje (akustična, itd.)
  • mehanička sredstva pasivne zaštite (brave, ograde, prepreke itd.)
  • objavljivanje/javnost
  • preseljenje/emigracija

Sredstva kolektivne zaštite

Spisak istraživanja, razvoja i uzoraka nesmrtonosne zaštitne opreme je detaljan u izveštajima:

  1. European Working Group on Non-Lethal Weapons (1998 - )
  2. Bradford Non-Lethal Weapons Research Project (1997-2007)

To nisu nenasilne inicijative u pravom smislu reči, jer su u značajnom delu slučajeva:

  • dizajnirani kao oružje, a ne sredstvo odbrane - kao rezultat toga, mogu se koristiti za napad
  • nema garancija da nisu traumatske i nesmrtonosne
  • glavni kupac i sponzor razvoja je država (što je nemoguće kontrolisati, oni mogu i biće iskorišćeni i za represiju)
  • razvijaju se na istim mestima i od istih stručnjaka kao i tradicionalno oružje (nedostatak poverenja)

Dodatno - pasivna zaštita (skloništa i infrastruktura za njih). Odvojeno - mesta pritvora, videti Obrazovanje i vaspitanje.

Obrazovanje i vaspitanje

Pažnja Najvažnija komponenta svakog miroljubivog obrazovnog procesa je, između ostalog, formiranje kod učenika osećaja da je zvanično korišćenje sredstava sile i metoda zaštite odbačeno i neprihvatljivo. „Miroljubivo obrazovanje“, koje dozvoljava upotrebu institucionalizovanog nasilja, zapravo obmanjuje i dezorijentiše učenike umesto da kod njih formira stabilan nenasilan pogled na svet.

Pedagoška aktivnost (uključujući metodiku, obuku i sam proces), koja ima za cilj negovanje mirnog suživota, može se uslovno svrstati u dve velike starosne grupe, kao i u posebnu grupu osoba sa devijantnim ponašanjem:

  1. Deca. Oblici studija:
    • najmanje efikasni su jednokratni časovi (lekcije dobrote, praštanja, tolerancije, zahvalnosti)
    • efektivnije – redovne praktične vežbe sa nastavnikom-psihologom (razvijanje empatije, suočavanje sa iritacijom, razvijanje veština za mirno rešavanje sporova)
    • najefikasniji su kompleksni programi/metode/sistemi (Montesori pedagogija, skandinavski obrazovni sistem itd.)
  2. Mladi i odrasli. Format obuke – kursevi/treninzi/radionice:
  3. Potencijalno asocijalne osobe. Vaspitanje i korekcija ponašanja (Njiljs Kristi i dr.)

Obećavajući pravac je prilagođavanje bivših službenika bezbednosti, uključujući njihovu mirnu integrisanu socijalizaciju i direktno učešće u pomoći ljudima pogođenim njihovim postupcima.

Zakoni i pravo

Nijedna od dole navedenih inicijativa nije „nenasilna“ u punom smislu te reči, jer se svako pravo oslanja na moćan resurs za svoju zaštitu. Ipak, kao prvi koraci:

  1. Primena aktuelnih oblika oporezivanja i otpor prema porezu:
    • „poreski suverenitet“ – kombinacija mehanizama dobrovoljnog oporezivanja Voluntary taxation i izbora poreza Tax choice , što podrazumeva mogućnost da pojedinac odabere određene poreze (ili njihove kategorije) za plaćanje, sve do potpunog odbijanja. Obim primljenih javnih usluga odgovara iznosu i kategoriji plaćenih poreza. Ovo omogućava da se sadržaj iz bloka sile i srodnih segmenata industrije, nauke i obrazovanja, isključi iz troškova određenog lica (kao i drugih neprihvatljivih vrsta troškova).
    • odbijanje da se obezbedi blok sile u okviru postojećeg sistema oporezivanja (u slučaju kada je moguće jasno izdvojiti ovaj deo troškova u ukupnom iznosu poreza), videti Svesno odbijanje plaćanja vojnih troškova
    • formiranje mirovnog poreskog fonda iz sredstava poreskih obveznika, vidi ibid
    • implementacija mehanizma mirovnog poreza po analogiji sa ACS (alternativna državna/civilna služba), vidi Alternativni mirovni porez
  2. Ograničenje snaga bezbednosti na njihove neposredne dužnosti, opremu i naoružanje. Primeri ograničenja: 18 zemalja širom sveta u kojima policija ne nosi vatreno oružje (uključujući Norvešku, UK, Irsku, Island, Novi Zeland). Takođe Kostarika: 70 godina bez armije.
  3. Slobodno odricanje od državljanstva dodeljenog rođenjem. Primeri uspešnih (SAD) i neuspešnih (RF) slučajeva. Odricanje od državljanstva bez garancija za sticanje drugog državljanstva, zapravo, ne može se izvršiti ako je država potpisala ili se rukovodi Evropskom konvencijom o državljanstvu i/ili Konvencijom UN o smanjenju apatridije.
  4. Zaštita prava na prigovor savesti za služenje vojnog roka iz verskih razloga ili savesti (ubeđenja). Lokalne pravne agencije i specijalizovane neprofitne organizacije (ako postoji odgovarajuća zakonska osnova u državi) ili politički predstavnici, aktivisti i štampa (u nedostatku takve baze).

Takođe, i postepeno odbacivanje razvoja institucija čije jačanje slabi duhovnu bliskost među ljudima i udaljava njihovo duhovno jedinstvo:

  • institut demokratije kao oblika društvene strukture koja izaziva ozlojeđenost, negodovanje i iritaciju (do otvorene zlobe) kod manjine, prinuđene da se povinuje odluci većine;
  • institut vlasti čija sadašnja ovlašćenja (da se ljudi ubijaju) treba svesti na administrativne i ekonomske funkcije, a odluke isključivo savetodavne prirode;
  • institut prava koji zakonima pokušava da zameni ljubav.

Navedeni trendovi se u ograničenoj meri mogu posmatrati u razmerama malih zajednica nastalih pod uticajem vere, ideje ili na prirodan način, videti Način života.

Prosvećivanje

Održivi obrazovni proizvodi XXI veka, fokusirani na istoriju nenasilja (početna faza) i njegove trenutne trendove (glavna faza):

  • literatura koja otkriva nova imena i pristupe nenasilju (knjige i publikacije Center for Global Nonkilling , biblioteka Bez nasilja itd.)
  • redovna štampa i onlajn publikacije (bilteni javnih organizacija, priručnik Tolstoj centra itd.)
  • video i audio sadržaj (TV emisije, Youtube, podkasti)

Ekonomija i biznis

Efikasno rešavanje problema koji se javlja zbog masovnog društveno-ekonomskog zapošljavanja aktivnih muškaraca:

  • sa potrebom za fizičkim izražavanjem
  • sa potrebom za posedovanjem spoljašnjih atributa poštovanja/priznanja i sopstvene vrednosti
  • sa potrebom za vođstvom i/ili moći
  • sa sklonošću ka udruživanju u grupe, ugrađivanju u hijerarhiju, pokoravanju naređenjima

Primeri zapošljavanja:

  1. civilna zaštita (neoružanim sredstvima, vidi Sredstva zaštite)
  2. izgradnja, popravka, održavanje stambenog i nestambenog fonda, infrastrukture
  3. službe civilne zaštite i spasavanja (sprečavanje i otklanjanje posledica vanrednih situacija)
  4. organizacija pomoći deci, bolesnima, starima
  5. razvoj resursa i teritorija
  6. arteli manuelnog rada (dobrovoljno udruživanje ljudi da bi se završio neki posao, moba, radna akcija) i dr.

Rešavanje konflikata

Održavanje mira postiže se rešavanjem sukoba, koji se, po pravilu, zasnivaju na vrlo niskim razlozima: zavist, sujeta, osećaj nacionalne superiornosti itd. Stoga će ključna veština mirotvorca biti da ne podlegne gnevu i očaju u svakodnevnom kontaktu sa ljudskim porocima i slabostima.

Istovremeno, čak ni iskusni mirotvorac ne može da garantuje da svojim posredovanjem (a ponekad i samo prisustvom) neće stvoriti, izazvati ili postaviti temelje za druge, možda još veće i strašnije nevolje. Stoga se u stvarnom životu očuvanje mira najčešće svodi na rešavanje sukoba „ovde i sada“ – bez garancija da se oni neće ponoviti.

  1. Praktična konfliktologija. Razvoj i primena veština verbalne i fizičke interakcije (izvori: životno iskustvo, talenat, specijalna obuka):
  2. Uticaj na daljinu. Prisustvo i korišćenje sposobnosti neverbalnog/metafizičkog uticaja ili refleksije negativne akcije (pretpostavka na osnovu dostupnih informacija o beskontaktnim uticajima).
  3. Duhovna pomoć. Manifestacija bilo koje vrste uticaja kao rezultat duhovne pomoći i podrške odozgo, uključujući rešavanje sukoba bez učešća strana.

Način života

Pažnja Budite oprezni sa svim društvenim grupama i pojedincima koji svoju veru, poglede i ideale stavljaju iznad humanosti i milosrđa; koji se pridržavaju jednostrane humanosti (upućene samo članovima kolektiva); koji su izuzetno „medijski“ ili, naprotiv, čvrsto zatvoreni.

Zajednice izgrađene na principima autonomije, nenasilja, štednje/umerenosti:

  1. duhovni i praktični pravac: tolstojci i dr.
  2. verski i praktični pravac: amiši, menoniti, duhobori, kvekeri itd.
  3. stanovnici teritorija i naselja sa prirodno uspostavljenim mirnim načinom života (i odgovarajućim pogledom na svet), vidi istorijske primere
  4. druge zajednice, grupe, porodice, pojedinci

Izuzeci

Postoje i znaci nenasilnih inicijativa koji nisu uključeni u ovu listu (kliknite za proširenje):

Ljudska prava i zastupanje (advokatura)U središtu zaštite prava građana bilo koje države su nasilne metode, a svaka „civilizovana“ sudska odluka se sprovodi uglavnom zbog mogućnosti kažnjavanja za neposlušnost, a ne zbog poverenja i poštovanja između ljudi.
Antiratne inicijative (pacifizam)Ostavljaju po strani sam problem obezbeđivanja sigurnosti legalizovanim prijetnjama, sakaćenjem i ubijanjem ljudi (vojska, policija, specijalne službe, pravosuđe, itd.). Uglavnom su simbolične prirode, ne sprečavaju ubistva ni lokalno ni sistemski, retko dovode do pojave specifičnih mirovnih programa i proizvoda.
Nenasilni otporVeoma retko ima veze sa željom da se pruži zaštita bez ubijanja. Češće se manifestuje ne kada ljudi koriste nasilje prema nekom drugom, već kada to postane loše za njih same.
Međunarodna i nacionalna politikaOgroman je broj slučajeva koji zahtevaju kvalifikovanu procenu i analizu posledica, da bi se nedvosmisleno smatrali „zaista mirnim rešenjima“. Redovna je upotreba resursa sile.
Medicinske i humanitarne misijeOtklanjaju posledica sukoba, a ne uzroke (do zabrane rasprave o tome). Bliska je saradnja sa oružanim snagama, kojeim daju obuku i instrukcije.