Nenasilje na delu: primeri, formati, rešenja

Nenasilje na delu: primeri, formati, rešenja

Pronađite sebi zaista miran cilj. Uključite se u inicijative koje sprečavaju zločine protiv života ljudi. Uložite svoje resurse u realne programe, proizvode i usluge da biste okončali institucionalizovano (legalizovano) nasilje, sakaćenje i ubijanje.

Pod „legalizovanim nasiljem“ u ovom tekstu se podrazumeva obuka i upotreba snaga bezbednosti (vojske, policije, specijalnih službi, pravosuđa, itd.), čije je glavno oruđe za rad pretnja nasiljem i direktno nanošenje povreda i smrti ljudi. Takođe, tu spada i proizvodnja, upotreba i prodaja smrtonosnog i oružja za sakaćenje kao i drugih sredstava za uništavanje.

Pod „realnim programima“ podrazumeva se nenasilje od reči do dela: ako ljudi ne žele nevolje niti da učestvuju u ubijanju drugih ljudi da bi spasli svoje živote, teritorije i poretke, traže i nalaze druga sredstva i metode zaštite.

Izuzeci

Postoje i znaci nenasilnih inicijativa koji nisu uključeni u ovu listu (kliknite za proširenje):

Odakle početi

U suprotnom ćete lično i svakodnevno biti uključeni u nasilje nad ljudima kao:

1. saučesnik – lice uz čije uzdržavanje i prećutni pristanak se pripremaju i primenjuju pretnje, ubistva, sakaćenja i mučenja;
2. savladar – po osnovu državljanstva deli odgovornost za zločine države i građanskog društva;
3. sponzor – obezbeđuje održavanje aparata nasilja iz svog džepa (porezi, akcize, dažbine i sl.);
4. žrtva – suočena sa neselektivnom profesionalnom agresijom snaga bezbednosti, koje su slabo sposobne za empatiju i kompenzaciju;
5. propagator – demonstriranjem dozvoljenosti i prihvatljivosti dugog boravka u društvu nasilja za sve oko vas (uključujući i decu).

Osim toga, svakodnevni suživot sa nasiljem, čak i nehotičnim i jedva primetnim, postepeno dovodi čoveka do moralne degradacije, primoravajući ga da „ne primećuje“, navikava se ili opravdava ubijanje i sakaćenje ljudi kako bi zaštitio svoj život, otadžbinu i voljene.

Prakse odmerenosti i dobrote

Pitirim Sorokin. Načini i snaga ljubavi. Vrste, faktori i tehnike moralne transformacije, 1954

Pod „poniznošću“ ovde i dalje očigledno se podrazumeva ne pomirenje sa zlom, već sposobnost da se prema svakom čoveku odnosi sa smirenošću (pomirljivo), bez obzira na njegove reči i postupke. Odmerenost zaustavlja širenje zla sprečavajući da se prenese sa jedne osobe na drugu. Dolazi kao veština, tj. može se razraditi pravim pristupom i dužnom pažnjom. Međutim, češće to ne izgleda kao formirano svojstvo ličnosti, već kao proces formiranja, sa svojim usponima i padovima.

1. Poniznost u hrišćanskom značenju. Rezultat načina života zasnovanog na ljubavi prema Bogu kroz Hrista i brizi za druge. Skroman hrišćanin veruje u večni život (iz kojeg dolaze njegove reči i dela) i ne očekuje nagrade u zemaljskom životu. Teorija se razume kroz Jevanđelje; praksa – molitva, strogost i trud. Čini se da dublja vera vodi ka većoj poniznosti – međutim, čak i prvi koraci ka Hristu mogu doneti dobre plodove:
   • prihvatiti Njega kao učitelja;
   • pouzdatri se u Njega kao proroka;
   • verovati Mu kao Sinu Božijem i Spasitelju.
2. Poniznost u svakodnevnom značenju. Mirno susresti ljude, ne odgovarati zlom na zlo, ne razdražiti se/ne ogorčiti, sprečiti jednostranu humanost (usmerenu samo na članove porodice/klana/kolektiva). Takva poniznost, ako nije izražena prirodna osobina pojedinca, može se postići na različite načine ili u kombinaciji:
   • psihološke tehnike i prakse (upravljanje emocijama, samokontrola, komunikacija bez sukoba)
   • promena kruga komunikacije, ograničavanje ili povećanje broja kontakata (u zavisnosti od tipa ličnosti i konkretne situacije)
   • nezavisnost i autonomija načina života, vidi Način života
   • neurološka terapija, psihoterapija, psihokorekcija

Dodatne tehnike koje razvijaju stanje smirenosti uključuju neke prakse religija jugoistočne Azije (budizam, džainizam, hinduizam): meditaciju, jogu itd. Za otklanjanje viška agresivnosti mogu se uspešno koristiti sve vrste netakmičarske fizičke aktivnosti (od osposobljavanje i unapređenje zdravlja do svakog kreativnog fizičkog rada).

Sredstva zaštite

Sredstva za zaštitu od fizičke agresije, prema rezultatu akcije mogu se podeliti u dva tipa:

1. pogoršanje stanja napadača – daje brz rezultat, ali dugoročne negativne posledice (primeri: hladno i vatreno oružje)
2. poboljšanje stanja napadača – daje spor rezultat, ali pozitivne dugoročne posledice (primeri: poniznost, prosvećenost, obrazovanje)

Uticaji o kojima će biti reči u nastavku su prvog tipa: oni oslabljuju agresora fizički i moralno. Ali, u isto vreme, nastoje da to urade sa pažnjom za njegov život i zdravlje – koliko je to moguće.

Sredstva individualne zaštite

• borilačke veštine usmerene na samoodbranu, nenapadačke (aikido, sambo itd.)
• pojedinačna specijalna oprema (biber, gas, svetlo, zvuk, itd.)
• tehnička sredstva: veb kamere, lokatori, alarmi bilo koje vrste i namene (ljudi/životinja, kuća/dvorišta/kancelarija, putevi/lokacije), sredstva za zaplašivanje (akustična, itd.)
• mehanička sredstva pasivne zaštite (brave, ograde, prepreke itd.)
• objavljivanje/javnost
• preseljenje/emigracija

Sredstva kolektivne zaštite

Spisak istraživanja, razvoja i uzoraka nesmrtonosne zaštitne opreme je detaljan u izveštajima:

1. European Working Group on Non-Lethal Weapons (1998 - )
2. Bradford Non-Lethal Weapons Research Project (1997-2007)

To nisu nenasilne inicijative u pravom smislu reči, jer su u značajnom delu slučajeva:

• dizajnirani kao oružje, a ne sredstvo odbrane - kao rezultat toga, mogu se koristiti za napad
• nema garancija da nisu traumatske i nesmrtonosne
• glavni kupac i sponzor razvoja je država (što je nemoguće kontrolisati, oni mogu i biće iskorišćeni i za represiju)
• razvijaju se na istim mestima i od istih stručnjaka kao i tradicionalno oružje (nedostatak poverenja)

Dodatno - pasivna zaštita (skloništa i infrastruktura za njih). Odvojeno - mesta pritvora, videti Obrazovanje i vaspitanje.

Obrazovanje i vaspitanje

Pedagoška aktivnost (uključujući metodiku, obuku i sam proces), koja ima za cilj negovanje mirnog suživota, može se uslovno svrstati u dve velike starosne grupe, kao i u posebnu grupu osoba sa devijantnim ponašanjem:

1. Deca. Oblici studija:
   • najmanje efikasni su jednokratni časovi (lekcije dobrote, praštanja, tolerancije, zahvalnosti)
   • efektivnije – redovne praktične vežbe sa nastavnikom-psihologom (razvijanje empatije, suočavanje sa iritacijom, razvijanje veština za mirno rešavanje sporova)
   • najefikasniji su kompleksni programi/metode/sistemi (Montesori pedagogija, skandinavski obrazovni sistem itd.)
2. Mladi i odrasli. Format obuke – kursevi/treninzi/radionice:
   • opšte obrazovanje i samoobrazovanje, videti Prosvećivanje, Prakse smirenja i dobrote
   • priprema za eksterne aktivnosti (pedagogija Maralova i dr., pedagogija i istraživanje Global Campaign for Peace Education), takođe videti Rešavanje konflikata
3. Potencijalno asocijalne osobe. Vaspitanje i korekcija ponašanja (Njiljs Kristi i dr.)

Obećavajući pravac je prilagođavanje bivših službenika bezbednosti, uključujući njihovu mirnu integrisanu socijalizaciju i direktno učešće u pomoći ljudima pogođenim njihovim postupcima.

Zakoni i pravo

Nijedna od dole navedenih inicijativa nije „nenasilna“ u punom smislu te reči, jer se svako pravo oslanja na moćan resurs za svoju zaštitu. Ipak, kao prvi koraci:

1. Primena aktuelnih oblika oporezivanja i otpor prema porezu:
   • „poreski suverenitet“ – kombinacija mehanizama dobrovoljnog oporezivanja Voluntary taxation i izbora poreza Tax choice , što podrazumeva mogućnost da pojedinac odabere određene poreze (ili njihove kategorije) za plaćanje, sve do potpunog odbijanja. Obim primljenih javnih usluga odgovara iznosu i kategoriji plaćenih poreza. Ovo omogućava da se sadržaj iz bloka sile i srodnih segmenata industrije, nauke i obrazovanja, isključi iz troškova određenog lica (kao i drugih neprihvatljivih vrsta troškova).
   • odbijanje da se obezbedi blok sile u okviru postojećeg sistema oporezivanja (u slučaju kada je moguće jasno izdvojiti ovaj deo troškova u ukupnom iznosu poreza), videti Svesno odbijanje plaćanja vojnih troškova
   • formiranje mirovnog poreskog fonda iz sredstava poreskih obveznika, vidi ibid
   • implementacija mehanizma mirovnog poreza po analogiji sa ACS (alternativna državna/civilna služba), vidi Alternativni mirovni porez
2. Ograničenje snaga bezbednosti na njihove neposredne dužnosti, opremu i naoružanje. Primeri ograničenja: 18 zemalja širom sveta u kojima policija ne nosi vatreno oružje (uključujući Norvešku, UK, Irsku, Island, Novi Zeland).
3. Slobodno odricanje od državljanstva dodeljenog rođenjem. Primeri uspešnih (SAD) i neuspešnih (RF) slučajeva. Odricanje od državljanstva bez garancija za sticanje drugog državljanstva, zapravo, ne može se izvršiti ako je država potpisala ili se rukovodi Evropskom konvencijom o državljanstvu i/ili Konvencijom UN o smanjenju apatridije.
4. Zaštita prava na prigovor savesti za služenje vojnog roka iz verskih razloga ili savesti (ubeđenja). Lokalne pravne agencije i specijalizovane neprofitne organizacije (ako postoji odgovarajuća zakonska osnova u državi) ili politički predstavnici, aktivisti i štampa (u nedostatku takve baze).

Takođe, i postepeno odbacivanje razvoja institucija čije jačanje slabi duhovnu bliskost među ljudima i udaljava njihovo duhovno jedinstvo:

• institut demokratije kao oblika društvene strukture koja izaziva ozlojeđenost, negodovanje i iritaciju (do otvorene zlobe) kod manjine, prinuđene da se povinuje odluci većine;
• institut vlasti čija sadašnja ovlašćenja (da se ljudi ubijaju) treba svesti na administrativne i ekonomske funkcije, a odluke isključivo savetodavne prirode;
• institut prava koji zakonima pokušava da zameni ljubav.

Navedeni trendovi se u ograničenoj meri mogu posmatrati u razmerama malih zajednica nastalih pod uticajem vere, ideje ili na prirodan način, videti Način života.

Prosvećivanje

Održivi obrazovni proizvodi XXI veka, fokusirani na istoriju nenasilja (početna faza) i njegove trenutne trendove (glavna faza):

• literatura koja otkriva nova imena i pristupe nenasilju (knjige i publikacije Center for Global Nonkilling, biblioteka Bez nasilja itd.)
• redovna štampa i onlajn publikacije (bilteni javnih organizacija, priručnik Tolstoj centra itd.)
• video i audio sadržaj (TV emisije, Youtube, podkasti)

Ekonomija i biznis

Efikasno rešavanje problema koji se javlja zbog masovnog društveno-ekonomskog zapošljavanja aktivnih muškaraca:

• sa potrebom za fizičkim izražavanjem
• sa potrebom za posedovanjem spoljašnjih atributa poštovanja/priznanja i sopstvene vrednosti
• sa potrebom za vođstvom i/ili moći
• sa sklonošću ka udruživanju u grupe, ugrađivanju u hijerarhiju, pokoravanju naređenjima

Primeri zapošljavanja:

1. civilna zaštita (neoružanim sredstvima, vidi Sredstva zaštite)
2. izgradnja, popravka, održavanje stambenog i nestambenog fonda, infrastrukture
3. službe civilne zaštite i spasavanja (sprečavanje i otklanjanje posledica vanrednih situacija)
4. organizacija pomoći deci, bolesnima, starima
5. razvoj resursa i teritorija
6. arteli manuelnog rada (dobrovoljno udruživanje ljudi da bi se završio neki posao, moba, radna akcija) i dr.

Rešavanje konflikata

Održavanje mira postiže se rešavanjem sukoba, koji se, po pravilu, zasnivaju na vrlo niskim razlozima: zavist, sujeta, osećaj nacionalne superiornosti itd. Stoga će ključna veština mirotvorca biti da ne podlegne gnevu i očaju u svakodnevnom kontaktu sa ljudskim porocima i slabostima.

Istovremeno, čak ni iskusni mirotvorac ne može da garantuje da svojim posredovanjem (a ponekad i samo prisustvom) neće stvoriti, izazvati ili postaviti temelje za druge, možda još veće i strašnije nevolje. Stoga se u stvarnom životu očuvanje mira najčešće svodi na rešavanje sukoba „ovde i sada“ – bez garancija da se oni neće ponoviti.

1. Praktična konfliktologija. Razvoj i primena veština verbalne i fizičke interakcije (izvori: životno iskustvo, talenat, specijalna obuka):
   • razvijanje veštine poniznosti (videti Praksa poniznosti i dobrote) u veštinu mirnog rešavanja domaćih sporova, tvrdnji i protivrečnosti
   • konfliktologija u timovima (psiholozi /konfliktolozi/fasilitatori/medijatori, primeri Deep Democracy Institute)
   • globalna konfliktologija:
     • u regionalnim sukobima rade volonteri i specijalisti na „terenu“ (primer pripreme Nansen Center, primeri učešća Unarmed Civilian Protection, Christian Peacemaker Teams)
     • istraživačke aktivnosti za razvoj strategija za rešavanje sukoba (The Åland Islands Peace Institute, itd.)
2. Uticaj na daljinu. Prisustvo i korišćenje sposobnosti neverbalnog/metafizičkog uticaja ili refleksije negativne akcije (pretpostavka na osnovu dostupnih informacija o beskontaktnim uticajima).
3. Duhovna pomoć. Manifestacija bilo koje vrste uticaja kao rezultat duhovne pomoći i podrške odozgo, uključujući rešavanje sukoba bez učešća strana.

Način života

Zajednice izgrađene na principima autonomije, nenasilja, štednje/umerenosti:

1. duhovni i praktični pravac: tolstojci i dr.
2. verski i praktični pravac: amiši, menoniti, duhobori, kvekeri itd.
3. stanovnici teritorija i naselja sa prirodno uspostavljenim mirnim načinom života (i odgovarajućim pogledom na svet), vidi istorijske primere
4. druge zajednice, grupe, porodice, pojedinci